Alergološke probe

Alergološke probe predsatvljaju najčešće korišćene testove u dokazivanju alergije. Put unošenja alergena odredjuje i simptome alergije koji mogu biti različiti: peckanje, grebanje u oku, suzenje oka, rinoreja, zapušenost nosa, kijanje, kašalj, grebanje u grlu, gušenje, povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja, promene na koži – urtikarija. Obzirom da je broj ovih alergena ogroman jasno je da čovek moze biti alergičan prakticno na
bilo šta.Ta činjenica nam govori da se današnje moderno doba ne može ni zamisliti bez alergija i alergologije.

Posle prodora alergena u organizam on stimuliše retikuloendotelni sistem da stvara antitela, koja zatim dospevaju do dela površine ćelija šoknog tkiva: sluzokože bronhija, nosa, creva ili kože. Tada je organizam senzibilisan. Ovaj period traje 2-3 nedelje i pri ponovnom prodoru alergena u već senzibilizan organizam dolazi do antigen-antitelo reakcije, tj. do oslobađanja toksičnih supstancija u povećanim količinama: histamina, acetilholina, bradikinina, serotonina itd.

Klinička slika alergisjkih reakcija se sastoji u napadima astme, kijanja, urtikarije itd. Alergijske bolesti imaju nagli početak i mogu biti praćenje teškim šokovima. Važno je napomenuti da se alergološki testovi izbegavaju u fazi akutnih tegoba, kao i da osoba koja planira testiranje mora blagovremeno prestati sa uzimanjem antihistaminskih lekova, koji mogu biti uzrok lažno negativnih rezultata testa.