Faktori rizika

Najučestalije plućne bolesti, astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), ispoljavaju se na sličan način i imaju slične simptome – napade gušenja, kašalj, suvi ili sa iskašljavanjem, osećaj „sviranja“ i teskobe u grudima. Postoje određeni faktori rizika, pogotovo kod pacijenata koji su več imali problema sa plućima.

Genetska predispozicija – nasledna sklonost

Aerozagađenje u otvorenom prostoru

Pušenje – dovodi do oštećenja sluzokože traheobronhijalnog sistema, remeti mehanizme “samočišćenja i odbrane” pluća, a istovremeno povećava mogućnost nastanka zloćudnih bolesti pluća.

Povećan stres – kontinuirana izloženost stresu može imati neizlečive posledice. Izloženost čoveka povećanom stresu dovodi do raznih neurohumoralnih reakcija u organizmu, a pre svega do pojačanog lučenja adrenalina, koji oštećuje niz organskih sistema među kojima značajno mesto zauzimaju pluća.

Nepravila ishrana i fizička neaktivnost – Nedovoljno kretanje može biti jednako opasno po vaše zdravlje kao pušenje i dovodi do različitih tipova oboljenja. Protektivni efekat na zdravlje koji ispoljava održavana fizička aktivnost je mnogostruk, kao što je umanjivanje rizika od nastanka tromboze, snižavanje krvnog pritiska, popravljanje odnosa između unosa i trošenja energije što doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine. Za stabilnost telesne težine potreban je uravnotežen odnos između energetskog unosa i energetske potrošnje. Neravnoteža može nastati pri smanjenoj, normalnoj i povećanoj energetskoj potrošnji.

Bakterijske i virusne infekcije – doprinose nastanku raznih bolesti pluća, pa se iz tog razloga i podvlači značaj vakcinacije, kako protiv sezonskog gripa, tako i protiv bakterijskih izazivača.