Bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).
Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.
Često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.
Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.
Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo “po potrebi”.
Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju.
Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.
Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.
Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. Čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.
Počela je sezona prehlada
Osvrćući se oko sebe verojatno ste zapazili da sve veći broj ljudi seže za papirnim maramicama, kija ili kašlje. Drugim rečima počela je sezona prehlade i gripe. Ako ne želite šmrcati ili, pak, zaraditi visoku temperaturu, evo nekoliko saveta kako se sačuvati od oboljenja.
S obzirom da je počela sezona prehlade i gripe, mnogima je na pameti kako očuvati ili ojačati svoj imunološki sistem kako i ne bi bili prikovani za krevet s visokom temperaturom. S obzirom da se svakodnevno krećete među ljudima, vrlo lako možete i vi zapasti u muku kašljanja, kijanja ili šmrcanja. Stoga pogledajte na koji se način možete sačuvati do prehlade ili gripe.
Ruke dalje od lica
Prva i osnovna stvar je da držite ruke podalje od lica. Naime, budete li se pridržavali ovoga sasvim jednostavnog pravila, smanjićete mogućnost oboljenja za čak 47 posto. S obzirom da svaka zaraza kreće od ruku, naš je savet da se neko vreme izbegavate rukovati, kao i obavezno prati ruke nakon izlaska iz autobusa ili prodavnice.
Ne štedite na sapunu
Kao što smo već naveli, poseban naglasak trebate staviti na pranje ruku. Stoga u narednom periodu ne smete štediti na sapunu i vodi.
Izbacite tablete protiv bolova
Leukociti su junačine koje se bore protiv klica, a njih uništavate konzumirajući tablete poput neofena, voltarena ili ibuprofena. Stoga bste trebali prestati uzimati bilo kakve tablete protiv bolova u vreme kada prehlada i gripa haraju na sve strane.
Pijte crni čaj
Brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji dnevno popiju dve šoljice crnog čaja proizvedu i do tri puta više interferona. Budući da se radi o moćnim proteinima koji uništavaju viruse, trebali biste razmisliti o konzumaciji crnog čaja.
Zaboravite prženu hranu
Osim što trebate pripaziti na koji način pripremate hranu, pođite zagledati i deklaracije na gotovim proizvodima. U hladnim zimskim mesecima kada morate ojačati svoj imunološk sustav, prženu hranu zaboravite. Naime, prilikom prženja se stvaraju trans-masne kiseline koje rade suprotno, to jest slabe vaš imunitet. Na deklaracijama stoga proveravajte nalaze li se trans-masti u gotovim proizvodima pre nego što se odlučite da ih kupite.
Sva hladnoća dolazi od stopala
Rizik od prehlade može se smanjiti za čak 67 posto ako ugrejete svoja stopala. Stoga pripazite da vam stopala uvek budu u toploj obući ili pak nosite termo čarape.
Izbegni virus gripe
Zimi smo češće blizu ljudi koji kašljanjem ili kijanjem šire infekciju po vazduhu.
Gripa je najteža virusna bolest koja se lako prenosi. Gripa se pojavljuje svake godine u zimskim mesecima u obliku manjih ili većih epidemija. Počinje vrlo naglo povišenom temperaturom i glavoboljom, te bolovima u mišićima i umorom, a potom se pojavljuju začepljenost nosa, grlobolja i suvi kašalj.
Gripu prate brojne komplikacije, među kojima je upala pluća vrlo česta i teška.
Obogati jelovnik C i E vitaminom
Kako bi poboljšali izglede vlastitog tela u borbi protiv infekcije, potrebno je ojačati obrambeni mehanizam uravnoteženom prehranom, koja se prvenstveno temelji na bogatstvu voća i povrća, a oskudna je jednostavnim šećerima iz prerađene hrane i zasićenim mastima.
Provetravaj prostorije u kojima boraviš. U stanovima s centralnim grejanjem neretko se relativna vlažnost spusti ispod 60 posto (idealno je da je 60-80 posto). Suv vazduh nepovoljno deluje na sluznice dijasnih puteva, jer ih isušuje i time smanjuje njihove obrambene mehanizme. Izbegavaj boravak u zatvorenim prostorijama u kojima boravi mnogo ljudi.
Učestalo pranje ruku
Najučinkovitiji način borbe protiv bakterija i virusa koji izazivaju gripu je redovno i učestalo pranje ruku. Posebna pažnja higijeni ruku bi se trebala pridavati nakon diranja površina kao što su kvake, daljinski upravljači, novac te posle vožnje javnim prevozom.
Koliko su opasne alergije?
Kad je reč o alergijama, najteže je prepoznati ih. Navikli smo promatrati samo njihove simptome kao što su suzne oči, šmrcanje, problemi sa sinusima, osipi na koži, astma i groznica.
Međutim, alergije su zapravo podmukle i češće nego što mislite. Mogu se javljati kao artritis, upala žučnog mehura, uporna glavobolja, Crohnova bolest, depresija, te poprimaju više od stotine drugih zdravstvenih tegoba za koje se nikad ne bi pomislilo da su alergije. Alergije nisu uzrok svih bolesti, no zato mogu sudelovati u gotovo svakoj bolesti i imati važnu ulogu u njenom razvoju. Tako su česte da bi, ako vam lekar nije naveo konkretan uzrok ili simptome vaših zdravstvenih tegoba, prvo trebali pomisliti na alergiju.
Alergije se obično ne smatraju opasnima po život. Ko je ikad umro zato što mu curi nos? Takvo nerazumevanje problema i dalje preovladava, iako su gotovo svi čuli za anafilaksiju, jaku alergijsku reakciju od koje se umire u nekoliko minuta. Malo koja druga bolest može ubiti tom brzinom. Od anafilaksije se umire u šesnaest minuta do dva sata nakon kontakta s alergenom, nezavisno o tome radi li se o ubodu pčele, šaci pojedenog kikirikija ili penicilinskoj injekciji.
Nerazumevanje je još veće kad je reč o sporom razvoju većine alergija. Tokom meseci i godina alergija može toliko oslabiti organizam i time stvoriti uporište nekoj drugoj, životno opasnoj bolesti. To je tako zato što alergije, prepoznali ih mi ili ne, s vremenom slabe imunološki sistem, pa se telo ne može braniti od stranih uljeza i degeneracije tkiva. Najčešći način na koji alergija ubija nije anafilaktički šok nego polagani i podmukli sindrom višestrukih simptoma.
Kako prepoznati alergiju?
O alergiji se može raditi svaki put kad telo zahvati neki upalni proces. Isti su znakovi alergije kao i upale: bol, oticanje, vrućina i crvenilo. Svaki put kad imaš alergiju, prisutan je jedan od ovih simptoma ili čak više njih. Ako je alergijska reakcija bliže koži, očita su sva četiri znaka. Primera radi, osip će izazvati otok, crvenilo, osećaj topline i bol. Katkad će se reakcija javiti dublje, gde ima manje živčanih završetaka.
U tom slučaju tkivo može biti oteklo, crveno i toplo, a da to ni ne osetiš. Simptomi će se menjati u zavisnosti od toga gde se reakcija javlja. Upalni procesi obično nose nazive koji završavaju na –itis. Ako se alergijska reakcija koja izaziva upalu javi u sinusima, naziva se sinusitis, u crevima kolitis, u zglobovima artritis, u bronhijama bronhitis, na koži dermatitis.
Otkrij na šta si alergičan
Kožni alergološki test brzo će ti otkriti na šta si točno alergičan.
Začepljen nos, šmrcanje, kijanje, suzenje očiju i kašalj postali su tvoja svakodnevica? Već predpostavljaš da se ne radi o neprolaznoj prehladi, već o sezonskoj alergiji! Saznaj kako možeš proveriti na šta si tačno alergičan, i šta doktorii preporučuju kao prevenciju i terapiju.
Alergije su najčešća nezarazna bolest u pa u proleće, kada je zbog cvetanja bilja u vazduhu visoka koncentracija raznih alergena, mnoge ljude muče simptomi poput šmrcanja, kijanja, svrabeža, suzenja očiju, kašlja i škripanja u plućima.
Alergijski rinitis, konjuktivitis ili astma?
Alergijska reakcija kojom su zahvaćeni gornji disajni putevi naziva se alergijski rinitis, ukoliko su njome zahvaćeni donji disajni putevi, to je alergijska astma, dok se alergijske reakcije očiju zovu alergijski konjuktivitis.
Među brojnim činjenicama koje dovode do preterane osetljivosti organizma na pojedine alergene iz okoline, doktori posebno ističu nasledni faktor.
Takođe upozoravaju kako se nikako ne sme zanemariti način života, jer je poznato da pušenje značajno povećava mogućnost pojave alergije, kao i neredovna ishrana, premalo sna ili previše stresa. Zagađenost vazduha i okoline još je jedan od elemenata koji mogu uticati na alergijske bolesti.
Prava dijagnoza prvi je korak u lečenju
Kao bi se pravoremeno krenulo s lečenjem alergije, ključno je otkriti na što je tačno osoba alergična. S tim ciljem najčešće se primjenjuje kožni alergološki test.
Reč je o jednostavnoj, brzoj i bezbolnoj dijagnostičkoj metodi kod koje se kapljice određenih alergena, obično njih desetak, nanose na podlakticu i laganim ubodom unose pod kožu. Po reakcijama na koži se već nakon 15-ak minuta vrlo pouzdano određuje tip i intezitet alergije.
Kad saznaš na šta si alergičan, možeš se pripremiti za sezonu alergije i preduzeti sve što je potrebno kako bi prevenirao pojavu neugodnih simptoma.